Врсте минералних уља
Једињења минералног уља дестилована из фракција нафте. Они који се користе као расхладна мазива групирани су у четири категорије: парафини, нафтени, Аро-матици и не-угљоводоници, на основу њихове молекуларне структуре. Парафинско, минерална уља имају молекуларне структуре правих и разгранатих ланаца засићених молекула угљених угљоводоника. Молекуларна структура засићених угљоводоника садржи највећи број атома водоника, који се могу комбиновати са атомима угљеника у диеир молекулама. Ланацно везивање означава да су атоми у облику веза, који нису повезани на начин који ће формирати петљу или прстен.
Нафтени карактеристични за прстенасту структуру формирани су засићеним угљоводоницима. Структура прстена указује да атомске везе формирају петље него ланац. Ароматска једињења су незасићени угљениководоници у прстену који имају мање атома водоника него што је потребно да се потпуно повезују са атомима угљеника у молекули. Угљиководична уља садрже атоме других елемената, осим водоника и угљеника у молекули. Ове молекуларне разлике стварају разлике у својствима.
Насићени угљени угљоводоници формирани у нафти (парафини и нафтени) имају веома добру хемијску стабилност, али се не мешају са расхладним средствима попут Р-КСНУМКС. Такође им недостаје тело неопходно за развој хидродинамичке пломбе да би се покретни делови одвојили, раздвојили и ограничили трошење.
Уље се формира у вези са незасићеним угљоводоницима (ароматичним), више помешаним са расхладним средствима и бољом хидродинамичком способношћу заптивања, задржавајући покретне делове, одвојене слојем масти. Нажалост, имају нижи ниво хемијске отпорности, што их чини реактивнијим системом. Нехидрокарбонски угљеници имају најбоље хидродинамичке карактеристике заптивача, за шта је потребно мање уља да би се спасиле компоненте подељени него ароматична уља. Они су уједно и најреактивније уље. Уље се може развити из комбинације ових група, дајући карактеристике потребне за испуњавање захтева апликације ...
|
индустријски